No more srednje skole.... :(
Sad gledam na sat i morala sam da sednem i stavim svoje misli na ekran... Sad bih ja bila u busu, na putu za skolu, tj. kaficu pre skole... Po malo je tuzno, ne mogu da verujem da od septembra necu gledati sve te ljude koji su mi protekle cetiri godine ucinili srecnijim, zanimljivijim, tuznijim... NEZABORAVNIM! Sve to je sad spakovano na slikama, kraj ove godine na CD-u, ali po najvise u secanju! Kad je pocela ova, vec zavrsena, poslednja godina niko nije razmisljao o tome da cemo stvarno da prestanemo da budemo "odeljenje"... A mozda i nismo prestali, mislim, imamo nas broj koji ce nas povezivati... Ne znam, jos uvek mislim da cu od septembra uci u "omrzenu" zgradu, "omrzenim" stepenicama se dovuci do "omrzene" ucionice broj 19. i slusati "omrzenu" razrednu kako nam govori da moramo od ove godine da se uozbiljimo... A onda cu da izadjem iza skole, zapalicu cigaru i brojacu casove do kraja... A onda posle skole na kafu, pa gledanje u solju, ogovaranje profesora i po nekih "drugara".... Pa onda bubanje, puskice, prepisivanje, ponovni kontrolni, slavlje, iznenadne "provere znanja", bezanje sa casova, slusanje muzike na casovima engleskog..... A tek ti ljudi mog odeljenja.... Cetri ekskurzije, nebrojano mnogo pesama, suza, svadja i pomirenja.... Tajnih i manje tajnih ljubavi... Planova i propalih izlazaka... Pa maturski ples, pa trubaci ispred skole, pa matura... I sad je sve to proslo... Ko zna kad cemo ponovo u glas zapevati "Tuzno leto"...