Nemam naslov...
Pa...
Nije me bilo vec duze vreme... I nece me ni biti jos vise na dalje 
Nisam mogla da dolazim ovde, bilo me je strah sopstvenih reci koje bih ovde sigurno napisala...
U kratkim crtama, u poslednjih mesec, mesec i po dana prozivela sam svasta...
Uspeh.
Bol.
Ljubav.
Tuga.
Tuga.
Tuga.
Tuga.
Isplakala sam citave okeane i cini mi se da mi je sad lakse.
Za par dana odlazim na fax. Tamo tek necu imati priliku da pisem ovde.
Zao mi je samo sto vam nisam zavrsila bajku. Ne mogu ni da nadjem gde sam je sacuvala na kompjuteru, mora da sam je obrisala. Ionako je kraj bio tuzan...
Nadam se da ce promena sredine uticati nekako na mene... Pozitivno.
Volim ga. I dalje. Jos je u svakoj pesmi, svakoj fotografiji, svakoj prici.
Znam da sve sto pisem sad deluje nepovezano, ali ja te "vezice" vidim. Lice mi na paukovu mrezu, skoro su nevidljive, a opet tako lepljive i smrtonosne...
Znam koliko sam puta rekla svima da cu se promeniti, da necu vise biti tuzna, da za to nema vremena itd... Znam koliko sam puta cula da isto to treba da uradim...
I zato necu nista da obecavavam...
U jednom trenutku tugujem... U sledecem cu biti srecna...
Eto! Dosla sam samo da se pozdravim, jer nije red da odem bez pozdrava!
Za sve vas koji ste me sa smeskom docekali, podrzali...
Mislila sam da ne imenujem ikoga, ali ne mogu a da ne pomenem: BALADASEVIC, SANJARENJA 56, VLADICA, DOMACICA, PINOKIO, KRILAANDJELA, ILUZIJA, HYPER i jos mnoge - nemojte mi zameriti sto vas nisam imenovala - znajte da sam i na vas mislila.
Ako neko zeli, moci ce da me nadje na s_0177@yahoo.com
Vecito izmedju jave i sna... Sanja