U nove pobede...
Novi dan! Novi likovi buducnosti! Ponovo se u meni bez pravog razloga rodila nada da u coveku ima coveka. Nova nada u starim jadima (kako bi znali da kazu stariji)... Zablistala je nada u mojim ocima, buknula u krvi, kao pesma, kuju ni nebo ni zemlja do sad nisu culi. Da li je to samo trenutak ludila koji istrajava u mojoj glavi?! Da nije samo prolazni sjaj?! E, pa i da jeste, ne dam mu tako brzo da ode suncevim zrakom... Ozivela su moja nadanja! Idem daje, jos dalje, korak po korak, do neizvesnosti, sagradjene od JAVE I SNA. Verna samoj sebi, puna obnovljenog zanosa, verujem da negde, jos uvek, i moja zvezda treperi...