Za tebe... da tebe!
Koliko god da se nadam da me pitas, nadam se da me nikad neces ni pitati... Ne znam kako bih ti rekla, verovatno bih te slagala. Kao i uvek do sad prikrivala ono sto osecam i smeskala se. A mozda cu ti i reci ako me pitas... Pitaj me! Zar ni ne sumnjas! A ne, znam te dobro, sumnjas... Strah te da pitas... Ne zelis to da cujes... Sta da radim?! Osim da te slazem!!! Zato me slobodno pitaj, pitaj me sve sto zelis i recicu ti upravo ono sto zelis da cujes... A onda jednom, kad se na pomen tvog imena ne najezim i kad mi ne zasijaju oci, mozda ti onako u sali kazem: "Znas ono pre par godina kad si me pitao..." i onda cemo se smejati! Vidis kako se nadam da cemo i za par godina biti ovako bliski kao sad... Eto vidis zbog cega moram da te slazem! Nisi navikao na to... Proteklih pola godine sam iskoristila i savrseno dobro uvezbala recenicu: "Ne volim ga!" i na sve to dodam ono srpsko BRE! da pokazem da me nervira kad mi ne veruju... Sta da ti pricam dalje?! Hajde! Slobodno me pitaj! Pripremila sam odgovore, znam ih napamet! Hajde! Volim kad ti vidim tu sumnju u ocima, kad je cujem u glasu... Rado bi me pitao, ali bi voleo da cujes neistinu, jer onda bi znao sta da kazes... Ovako, znam, ne bih znao sta da mi kazes... Ne znam ni ja sta bi mi rekao... Reci mi bilo sta, svakako ne bi menjalo ono sto sam ja rekla... Vidis da je bolje da ti ne kazem! Zasto da menjamo stvari sad kad nam je tako super?! I stvarno mi je super, ne moj da mislis da nije, ali kad sam sama.... Kad se iz zvucnika cuje ovo "... par stotina godina - ni jave ni sna, u beskraju vecnosti, gde cekam te ja... JOS TE VOLIM!". Mozda i nije fer prema tebi, mozda bi trebalo da znas da te volim, da sam te volela i prosle godine... i one tamo... i one tamo... Mozda bi trebalo to da znas! A mozda i ne! Ne plasi se, ni za sta te ne krivim... Da bila sam tuzna, ocajna, plakala sam (o Boze koliko) ali ne krivim te, nisu bile tvoje reci ni postupci koji su me naterali na to... I zbog toga te volim jos vise! Sad vise ne placem, odavno sam prestala, sad mi ti stavljas osmeh na lice! Prisutniji si u mom zivotu kao nikada i kako da se ne smejem zbog toga! I ti bi se na kraju nasmejao kad bi procitao ovo, bilo kakav tvoj odgovor bio! Znam da bi... I plasio bi se za mene, da li cu ponovo biti :((((( Zato me ne pitas... Nema veze... Ako pitas, mozda ti kazem, mozda ne... Mozda ne znas pa otkrijes... Mozda odjednom pocnes da posecujes blogove, pa me prepoznas :) Ali i onda me neces pitati... ili hoces?!?! Volim te