Most ljubavi
U cilju sirenja ljubavi...
U osvit Prvog svetskog rata, dok još rat ni slutili nisu, zavoleli su se uciteljica Nada i srpski oficir Relja. Zavoleli se i jedno drugom obecali. Bila je to ljubav o kojoj su svi pricali, koja je plenila pažnju svih Vrnjcana. Ali, došao je rat sa svim užasima koje sobom nosi. Relja odlazi u Grcku na ratište. Odlazi da se više nikad ne vrati, zbog prelepe Grkinje u koju se zaljubljuje te raskida zaruke sa Nadom. O njegovoj daljoj sudbi legenda ne kazuje ništa, ali zato Nadinu sudbinu zna svaki Banjcanin. Zbog prevelike tuge ona svakim danom kopni i naposletku umire, mlada i nesrecna. Devojke potrešene Nadinom sudbinom, u želji da sacuvaju svoju ljubav, na katance ispisuju svoja imena i imena svojih dragana i vezuju za ogradu mosta koji je bio omiljeno sastajalište Nade i Relje a kljuceve simbolicno bacaju u reku. Došli su novi ratovi i nova stradanja. Prica je bila zaboravljena a obicaj devojaka da "vezuju" svoju ljubav se izobicajio. Sve dok Desanka Maksimovic, po pricanju starih meštana, u jednoj od mnogih poseta Vrnjackoj Banji nije saznala za ovu tragicnu pricu i inspirisana njome napisala jednu od svojih najlepših ljubavnih pesama: Molitva za ljubav. Iako smo skloni zaboravu ova prica ipak nije zaboravljena; a da bi produžili njen život mladi parovi su nastavili tradiciju "vezivanja" svoje ljubavi, a most nazvali Most ljubavi.
Ovih dana cu da vam pokazem kako danas izgleda Most ljubavi, jer je ovo malo starija slika...
Ja svoj katanac jos nisam zakacila, iako radim u blizini ovog mosta, iako ga prelazim non-stop...
Preporuka za sve vec odavno vezane, da ostave trag i u nasem malom mestu 