Kutija...

@phedre: i ja sam mnoge bacila, u naletu besa, tuge ili ne znam cega... i sad mi je zbog toga krivo... od tad sve cuvam, kao ne pisani dnevnik ili kao sto rece baladasevic - knjiga!

Svoje sitnice bacam i mislim da gresim, mnogo. Uspomene se ne mogu obrisati, proslost se ne moze ponistiti.

vladice to je prvo sto nosim sa sobom...

svaka od tih stvarčica će ti jednom biti lek za dušu , čuvaj ih ma gde otišla.

Ključevi ne trebaju, u krajnjem slučaju, tu je obijanje... A novčanik.. eh...

Ako i napravis taj sanduk, pazi da ne izgubis kljuceve, kao onaj novcanik...

Ja to sve čuvam na jednom mestu, sve se (uzalud) nadajući da ću naći vreme kada ću napraviti jedan sanduk, kao onaj iz filmovima o gusarskom blagu, u koji ću sve to da stavim i zaključam sa sedam brava. Jeste, dobro kaže sanjarenja, kako vreme bude odmicalo, tako će ti te stvari biti sve draže. Sadržaj mojih stvari je takođe smešan, ali meni drag. Korice jedne sveske, autobuske i vozne karte, jedan prospekt.....
Cela jedna knjiga iz nje viri!!!

sanjarenja56 za tebe razumem sto ne znas, ali ja sto ne znam... :)

domacice zbog toga su tu, zar ne?! da pricaju, kad ja ostanem bez reci...

Samo ih čuvaj, jednog dana značit će ti još mnogo više. Čim je tu, pesma je trebala da bude napisana, ruža nije uvenula, a pismo..ko zna da li ga je trebalo poslati. Ja ne znam.

sitnice...
svaka nas vrati u neki trenutak radosti, tuge, besmisla...
uvek ispriča priču...
i ostane u kutiji do sledećeg videnja.
Prijatno!