Ono sto imamo u zivotu nije najvaznije, vec koga imamo...
Za one osobe koje cine da se moje srce osmehuje... Za prijatelje koji su uvek bili uz mene... Cak i kad nisam bila spremna za to! Za osobe koje su bile uz mene kad sam pala, za prijatelje koji su mi pomogli da ustanem... Za osobe koje su moj zivot ucinile drugacijim! Za te osobe koje, kad pogledam unazad, cine da osetim nostalgiju... Za osobe koje su mi davali savete kada sam se osecala usamljeno i pomogli mi da shvatim da nije vazno na koliko delica mi je slomljeno srce i pomogli mi da nastavim dalje... ZA OSOBE KOJE VOLIM... KOJE GRLIM... Za one koje pronalazim samo u svojim snovima... Za one koje srecem svakog dana i nemam prilike da ima kazem sve sto osecam samim pogledom ociju... Za one koji su zaboravili koliko mi znace... Za osobe koje su me povredile i ranile na neki nacin, i unistili u sekundi poverenje koje sam gradila godinama... I pored toga zasluzuju moj oprostaj!